Narcizam i privlačnost

Jedna od najčešće navođenih karakteristika narcističkih ličnosti je njihova uglađenost i površni šarm. Naime, narcistične osobe žele da im se drugi dive, te ulažu puno truda da se drugima dopadnu i da budu u centru pažnje. Istraživanja ukazuju na to da su narcistične ličnosti uspešne u zavođenju jer su privlačne na prvi pogled.
Koliko su narcistične osobe drugima privlačne istraživali su Montrose i Haslam (2015).Pitali su 1046 žena, uzrasta od 18 do 28 koje karakteristike su im privlačne za potencijalnog partnera. Žene sa većim iskustvom i one koje su tražile partnera za brak su više vrednovale muškarce sa narcističkim crtama koje se povezuju sa dominacijom i višim socioekonomskim statusom. Back i saradnici (Back, Schmukle & Egloff, 2010) su u svom istraživanju došli do zaključka da je narcizam popularan na prvi pogled i da su crte koje su najmaladaptivnije na duže staze, najatraktivnije pri prvom susretu.
Narcistične crte ličnosti su povezane i sa ekstroverzijom. Narcistični se osmehuju, fizički su privlačni, pokazuju interpersonalnu otvorenost i humor, uredni su i samouvereni, u društvu dominiraju.
Simpson i Gangestad (1992) su autori više istraživanja povezanosti narcizma sa određenim preferencama za izbor partnera za romantične veze. Utvrdili su da postoje individualne razlike u spremnosti da se uđe u seksualne odnose bez zbližavanja i tu dimenziju su nazvali socioseksualnost. Osobe koje karakteriče nerestriktivna socioseksualnost su sklone da uđu u seksualne odnose u kojima nema obavezivanja i emocionalnog vezivanja. Foster, Shrira i Campbell (2006) su u istraživanju ustanovili povezanost narcizma sa nerestriktivnom socioseksualnošću. Ovu povezanost objašnjavaju sklonošću narcističnih individua da više investiraju u sebe i pozitivnu sliku o sebi, nego u odnos. Naime, osobe sa izraženim narcističnim crtama koje se ne ograničavaju na jednog partnera, sklonije su da zasnuju vezu sa onima koji poseduju karakteristike koje bi zadovoljile njihove egoistične želje, kao što je fizička atraktivnost, inteligencija, visok društveni status i dominacija.

Narcizam se povezuje  i sa strategijom kratkoročnih veza ( Holtzman & Strube, 2011). Narcistične osobe lako ostvaruju prvi kontakt i postižu željeni cilj brzo zbog svoje socijalne otvorenosti, dominantnosti i  površinskog šarma. No, njima je teško da održe vezu na duže staze jer su previše usmereni na sebe, a ne na emocionalni odnos sa partnerom. Istraživanje (Dufner et al., 2013) je pokazalo da narcistični muškarci u odnosu na one koji nisu, imaju veću sklonost da obezbede kontakt informacije od žena koje su nasumično sreli na ulici. Ovo zabeleženo ponašanje ukazuje da su narcistični muškarci uspešniji u postizanju bitnog prvog koraka za ostvarivanje kartkoročne veze, a to je sticanje pristupa što većem broju potencijalnih partnera.
U domaćem istraživanju (Milanović, 2018) ispitivana je povezanost preferenci za izbor partnera sa narcizmom kao i polne razlike u tim preferencama. Studenti sa beogradskih i novosadskog fakulteta, njih 265 je procenjivalo poželjnost ponuđenih karakteristika kod potencijalnog partnera kako za dugoročne, tako i za kratkoročne veze. Nivo izraženosti crte narcizam je meren NPI 40 likertizovanim upitnikom za nekliničku populaciju.
Rezultati ukazuju da muškarci sa izraženom crtom narcizam za dugoročne veze preferiraju da potencijalna partnerka bude fizički atraktivna, sklona udovoljavanju, dobra domaćica, uzbudljiva ličnost, druželjubiva i da dobro zarađuje. Za kratkoročne veze muškarci sa izraženim narcizmom žele da partnerka bude fizički atraktivna, uzbudljiva ličnost, povoljnog društvenog statusa, uredna i druželjubiva. Korelacije između navedenih preferenci i nivoa izraženosti narcizma su više u kontekstu kratkoročnih veza. Za fizičku atraktivnost je zabeležena najviša korelacija  u kontekstu kratkoročnih veza (r= .383, p=.001), a za dugoročne veze korelacija između fizičke atraktivnosti i skora na NPI 40 je r=. 321, p=.001.
Kada su žene u pitanju, najviše korelacije u kontekstu dugoročnih veza su nađene za karakteristike dobro zarađuje, ambicioznost i marljivost, finansijska perspektivnost i uzbudljiva ličnost. Za kratkoročne veze, žene sa izraženom crtom narcizam preferiraju da potencijalni partner ima povoljan društveni status, dobar fizički izgled, da bude uzbudljiva ličnost i da ima finansijsku perspektivnost. Najviša korelacija za dugoročne veze je za karakteristiku dobro zarađuje (r=.382, p=.001), a u kontekstu kratkoročnih veza skor na NPI 40 najjače korelira sa karakteristikom povoljan društveni status (r=.374, p=.001). Korelacije na ženskom poduzorku su više u kontekstu dugoročnih veza.

Izgleda da se preference narcističnih individua uklapaju sa očekivanim sklonostima za narcizam. Osobine i karakteristike koje ukazuju na dobar finansijski i društveni status, fizički izgled, nerestriktivnu socioseksualnost, emocionalno nevezivanje i dominantnost najviše koreliraju sa nivoom izraženosti crte narcizam. Polne razlike u tim preferencama su i ovde uočljive. Muškarci sa izraženom crtom narcizam više preferiraju kratkoročne veze u odnosu na žene.
Dakle, za one koji žele da nađu partnera za dugu vezu, bilo bi korisno da ne donose odluku na prvi pogled. Ono što vam na prvu loptu izgleda privlačno, ne mora se pokazati kao dobar izbor za dugoročno vezivanje na obostrano zadovoljstvo. Dajte sebi vremena da upoznate osobu koja vam je privukla pažnju.
Izgleda da savremena kultura brzih i površnih odnosa, upoznavanja preko socijalnih mreža gde se ljudi prikazuju u lažnom sjaju, ide na ruku osobama koje žele da brzo uđu i izađu iz veze, bez ostvarivanja dubljeg emocionalnog vezivanja, a takve preference se povezuju sa izraženim narcističkim crtama. Možda su Cambell i Foster (2007) u pravu kada kažu da kultura današnjice nagrađuje narcizam.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik

Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za kratku vezu

Kada su u pitanju polne razlike u reproduktivnim strategijama, još jedno stereotipno uverenje kruži u narodu: „Muškarci su promiskuitetniji od žena“. Ipak, i muškarci i žene se upuštaju u neobavezujuće odnose. Prema evolucionoj perspektivi, adaptivne koristi od usputnog seksa bi bile veće za muškarce, a za žene postoje veći rizici. No, koliko je to i danas aktuelno u eri kontraceptivnih sredstava. Izgleda da i žene i muškarci, danas mogu da se upuštaju u neobavezujuće odnose, sa relativno podjednakim rizikom.

Adaptivne koristi od usputnih veza se razlikuju među polovima, tako da su se tokom evolucije formirali različiti psihološki mehanizmi za muškarce i žene, prema evolucionoj perspektivi.

Malo je verovatno da bi predačke žene u slobodi parenja imale za cilj sam seks, jer sperme je uvek bilo dovoljno, a pristup većoj količini sperme ne bi povećao njen reproduktivni uspeh, kaže evolucioni psiholog Bas (2014). 

Bas i Šmit (Buss & Schmitt, 1993) su u istraživanju o prolaznim i stalnim partnerima utvrdili da žene kod privremenih partnera više cene darežljivost, spremnost da na njih potroše velike pare i da nisu škrtice. Prema Basu, ključna korist od usputnog seksa za ženu leži u neposrednom pristupu resursima. Kratke veze omogućavaju ženama i da procene potencijalne muževe. U istraživanju Griling i Bas ( Greiling & Buss, 2000) su otkrili da se žene nekada odlučuju na preljubu kada žele da zamene trenutnog partnera ili olakšaju raskid. Po teoriji o jačim genima (Fisher, 1958) za nezvanični seks žene žele privlačne muškarce. U prilog ovoj hipotezi idu nalazi istraživanja Basa i Šmita (1993) u kome su  otkrili izuzetak od pravila da žene primenjuju strožije kriterijume za izbor partnera za dugoročne veze, naime, u kontekstu usputnih veza, žene su mnogo zahtevnije u pogledu fizičkog izgleda i privlačnosti partnera.  

Ono što žene žele od svojih privremenih partnera vrlo je slično onome što žele i od svojih muževa. Za oba tipa veza žene žele nekog osećajnog, romantičnog, punog razumevanja, uzbudljivog, stabilnog, zdravog, duhovitog, darežljivog i dobrog fizičkog izgleda (Bas, 2014).

Za predačke muškarce osnovna korist od usputnog seksa je bila direktno povećanje broja potomaka, tako da su se muškarci suočili sa adaptivnim problemom obezbeđivanja seksualnog pristupa što većem broju žena, kaže Bas (2014). Rešenje ovog problema nudi strast koja ima funkciju motivacije za seksualni odnos, tako da su muškarci razvili jaku želju za osvajanjem velikog broja žena (Symons, 1979). Istraživanje na američkim studentima je pokazalo da muškarci žele više seksualnih partnera od žena, za sve periode u rasponu od mesec dana pa do kraja života. Do kraja života muškarci bi u proseku želeli 18 partnerki, a žene samo 4 ili 5 partnera (Buss & Schmitt, 1993).

Tendencija da se muškarci svaki put, na pojavu nove žene, ponovo uzbude, daje im podstrek za seksualno prilaženje mnogim ženama. ova tendencija je nazvana Kulidžov efekat i široko je rasprostranjena i višestruko dokazivana odlika sisara (Bermant, 1976). Više američkih studija ukazuje na polne razlike u pojavi i učestalosti vanbračnih afera, i da muškarci imaju češće afere i sa više partnerki u proseku, u odnosu na različita istraživanja oko 45%, dok žene, u proseku oko 22% (Kinsey, Pomeroy & Martin, 1953; Hunt, 1974; Thompson, 1983; Lawson, 1988).

Još jedno psihološko rešenje za dolaženje do većeg broja žena, za muškarce sastoji se u spuštanju kriterijuma u prihvatljivosti partnera. U kontekstu kratkoročnih veza muškarci imaju niže kriterijume za veliki broj karakteristika kao što su obrazovanost, poštenje, velikodušnost, nezavisnost, intelekt, lojalnost, druželjubivost, zdravlje, emocionalna stabilnost i druge (Bas, 2014).

Takođe, muškarci za kratke veze traže seksualno iskusnije žene, za razliku od preferenci za dugoročne veze gde više cene nevinost. Muškarci za usputni seks ne vole stidljive i konzervativne žene sa slabim nagonom.

U potrazi za privremenom partnerkom, muškarci potrebu za vezivanjem kod potencijane partnerke ne vide kao poželjnu osobinu (Buss & Schmitt, 1993). Takođe, za usputnu vezu, muškarcima ne smeta bračni status potencijalne partnerke.

U istraživanju na domaćoj populaciji, ispitivane su preference 265 studenata, kako za dugoročne, tako i za kratkoročne veze (Milanović, 2018). Žene u domaćem uzorku su kao najvažniju karakteristiku potencijalnog partnera za kratkoročnu vezu ocenile uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost, inteligencija i dobar fizički izgled. Muškarci u ovom uzorku su kao najznačajniju karakteristiku ocenili uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, dobar fizički izgled, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost i urednost.

Statističkom analizom razlika između dve nezavisne grupe utvrđene su statistički značajne polne razlike u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Muškarci i žene se najviše razlikuju u preferencijama kod sledećih karakteristika: uzajamna privlačnost, inteligencija, visoko obrazovanje, ambicioznost i marljivost, pouzdanost i finansijska perspektivnost. Kao i kod dugoročnih veza, sve karakteristike žene više vrednuju od muškaraca, osim nevinosti, dobrog fizičkog izgleda i želi porodicu i decu. Žene su selektivnije od muškaraca i pri izboru partnera za kratke veze.

Rezultati domaćeg istraživanja ukazuju da se muškarci i žene ne razlikuju mnogo u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Ipak, ima i razlika koje su delom konzistentne sa evolucionom hipotezom o polnim razlikama u reproduktivnim strategijama. Muškarcima je nešto važniji fizički izgled nego žanama, a ženama su resursi potencijalnog partnera važniji nego muškarcima. Bitno je istaći da je uzajamna privlačnost najvažnija i muškarcima i ženama, i da je fizički izgled za oba pola vrlo bitan pri izboru partnera za neobavezujuće odnose.

Kada je reč o uzajamnoj privlačnosti, to nije karakteristika koja zavisi od jedne osobe već je to odnos uzajamnosti. Koliko je uzajamna privlačnost važna za sparivanje polova, ukazuje i  kroskulturalno istraživanje u 37 zemalja sveta (Buss, 1989), gde je uzajamna privlačnost  na prvom mestu po važnosti kod oba pola. O kakvoj se privlačnosti radi? Da li je to samo fizička privlačnost ili je i psihološke prirode? Koji psihološki procesi stoje iza privlačnosti? Da li je privlačnost univerzalni mehanizam koji pomaže da dođe do sparivanja među polovima? Ova i mnoga druga pitanja iziskuju  dalja i dublja istraživanja mehanizama koji učestvuju u sparivanju među polovima.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik

Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za dugoročne veze

Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za ljubavne veze

Rezlike između polova su čest predmet stereotipnih zaključivanja o tome kakvi su muškarci, a kakve su žene. Kada su u pitanju ljubavni odnosi, muškarcima i ženama se pripisuju različite sklonosti, pa se kaže da su žene izbirljive, a muškarci nestalni, zatim  žene su zahtevne, a muškarcima je samo izgled važan. Koliko i da li se žene i muškarci razlikuju u preferencama za izbor partnera za dugoročne veze, ispitivao je evolucioni psiholog Bas (Buss i sar.,1989) u velikom kroskulturalnom istraživanju.

Nakon ovog istraživanja usledila su i mnoga druga, a rezultate su Bas i Šmit (Buss & Schmitt, 1993) sumirali u teoriju o reproduktivnim strategijama. Prema toj teoriji, žene i muškarci imaju različite reproduktivne strategije, u onoj meri u kojoj su se tokom evolucije susretali sa različitim adaptivnim problemima. Različiti adaptivni problemi su usko povezani sa biološkom osnovom ljudi, tj.biološkim razlikama između polova. Žene su te koje imaju vrlo ograničen broj jajnih ćelija tokom života i zadužene su za nošenje ploda tokom trudnoće, kao i za odgajanje deteta u prvim godinama života (dojenje). Sa druge strane, muškarci proizvode milione spermatozoida (12 miliona na sat) i da bi ostvarili reprodukciju potrebno je samo da oplode ženu. Ipak, ljudski potomci zahtevaju mnogo nege i dugotrajan odgoj dok ne postanu sposobni za samostalan život. Za pravilan razvoj deteta u odraslu osobu potrebno je puno roditeljskog ulaganja, a za žene je, u odnosu na muškarce, to mnogo duži i zahtevniji posao (Trivers, 1972).

Na osnovu ovih premisa, teorija o reproduktivnim strategijama predviđa određene polne razlike pri odabiru partnera za dugoročne veze. Tako, ženama je, u odnosu na muškarce važnije da potencijalni partner pokazuje znake posvećenosti i obavezivanja, da ima dovoljno resursa i da želi da ih kontinuirano ulaže u izabranicu i potomstvo. Ženama je bitno i da je muškarac zdrav, emocionalno stabilan i inteligetan. Za razliku od žena, muškarcima je važnije da li je žena zdrava i plodna i da li će biti verna, jer se muškarci tokom evolucije, iznova susreću sa problemom sigurnosti očinstva, a ove karakteristike muškarci ocenjuju na osnovu fizičkog izgleda žene i nevinosti odnosno predbračnog seksualnog iskustva žene.

U domaćem istraživanju (Milanović, 2018), na studentskoj populaciji, ispitivane su polne razlike u preferncama za izbor parnera za dugoročne i kratkoročne veze. Korišćen je prilagođen Basov upitnik prefernici za izbor parner (1989). Naime, 265 studenata sa nekoliko fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, procenjivalo je 26 karakteristika prema tome koliko im je svaka važna na skali od 1 do 5, pri izboru partnera za duge i kratke veze.

Rezultati istraživanja su u većoj meri konzistentni sa nalazima ranijih Basovih istraživanja. Najuočljivije je da se muškarci i žene ne razlikuju mnogo u preferencama za izbor partnera za duge veze, a nađene razlike idu u prilog evolucionoj teoriji. Na rang listi po važnosti, u prvih šest pozicija su sledeće karakteristike koje su ženske ispitanice najviše vrednovale: pouzdanost, iskrenost, uzajamna privlačnost, emocionalna stabilnost i zrelost, brižnost i razumevanje i na šestom mestu je inteligencija. Muški ispitanici su najviše vrednovali sledeće karakteristike: iskrenost, uzajamna privlačnost, pouzdanost, emocionalna stabilnost i zrelost, druželjubivost i inteligencija je na šestom mestu po važnosti. Kao što se da primetiti, žene i muškarci se vrlo malo razlikuju u tome šta im je važno da izabranik/ca poseduje od karakteristika. Žene su više vrednovale sve karakteristike u odnosu na muškarce, osim karktristika dobar fizički izgled i nevinost, koje su važnije muškarcima.

Rezultati statističke analize koja određuje razlike između dve grupe, su pokazali da se muškarci i žene statistički značajno, najviše razlikuju u preferencama za sledeće karakteristike: dobro zarađuje, finansijska perspektivnost, sklonost udovoljavanju, emocionalna stabilnost i zrelost i brižnost i razumevanje. Sve navedene karakteristike su važnije ženama, u odnosu na muškarce. Jedina statistički značajna razlika koja ide u korist muškaraca, jer su tu karakteristiku muškarci više vrednovali od žena, je nevinost. Za karakteristiku dobar fizički izgled nije nađena statistički značajna razlika između muškaraca i žena.

Na osnovu rezultata domaćeg istraživanja uočeno je prilično slaganje sa evolucionom teorijom. Žene jesu izbirljivije od muškaraca, jer su suočene sa mnogo većim ulaganjem u potomstvo i većom štetom ako odaberu pogrešnog muškarca za partnera. Ženama su resursi i spremnost muškarca da ulaže svoje resurse u ženu i potomstvo važniji nego muškarcima. Sa druge strane, muškarci više od žena vrednuju dobar fizički izgled i nevinost partnerke, jer im je važno da žena bude reproduktivno sposobna i da budu sigurni u očinstvo. Israživanja su pokazala da žene više od muškaraca reaguju na emocionalno neverstvo partnera, a muškarci na seksualno neverstvo parnerki (Bas, 2014). Žene se više plaše da se njihov parner ne veže emocionalno za drugu ženu i napusti ulaganje u nju i potomstvo, a muškarci se plaše da ne odgajaju tuđu decu kao svoju, ne znajući za to. Zato i muškarci i žene visoko cene iskrenost, pouzdanost i emocionalnu stabilnost partnera, mada iz različitih razloga. Kako i domaće istraživanje pokazuje, iskrenost je na prvom mestu muškarcima po važnosti, a ženama na drugom, dok je pouzdanost ženama na prvom, a muškarcima na trećem mestu, a emocionalna stabilnost je na četvrtom mestu i za muškarce i za žene po važnosti. Rezultati ukazuju da razlike između polova nisu velike i u većini karakteristika se sagledava sličnost u vrednovanju između muškaraca i žena. Ipak, evidentna je veća selektivnost žena u odnosu na muškarce. Žene jesu izbirljivije kao što rašireno uverenje ukazuje, a istraživanja potvrđuju.

U sledećem tekstu ćemo se pozabaviti polnim razlikama u preferncama za izbor partnera za kratkoročne veze.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik

O psihoterapiji

U našoj populaciji psihoterapija je još uvek prilično nepoznat teren za mnoge. Najpre, postoji nedoumica oko toga šta je to psihoterapija i ko se može njome baviti. Što se tiče pitanja- Ko se može baviti psihoterapijom- navešću samo kratko , da se psihiterapijom može baviti ono lice koje ima adekvatno stručno obrazovanje i iskustvo,kao i odgovarajuće sertifikate priznatih psihoterapijski škola.
Još jedno pitanje je nezaobilazno kada se spomene psihoterapija: Kome je namenjena?
Česta je predrasuda da se psihoterapeutu obraćaju samo oni koji su "ludi". Međutim, to je vrlo daleko od istine. Da bi se psihoterapija mogla uspešno odvijati , neophodno je da osoba koja dolazi kod psihoterapeuta bude kognitivno očuvana, i da nije u psihotičnoj fazi( u narodu je uobičajen naziv "lud").
Dakle, psihoterapija i savetovanje je za sve ljude koji imaju neki psihološki problem koji žele da reše, a ne znaju sami kako. Pod psihološkim problemom se podrazumevaju  različiti emocionalni i ponašajni problemi koji su usko povezani sa problematičnim mislima i procesom zaključivanja. Psihoterapija može biti od koristi i onima koji prolaze kroz krizni period u životu ili su imali neka traumatična iskustva. Na savetovanje može doći i neko ko želi da radi na svom psihološkom razvoju i edukaciji, neko ko želi da održava svoje mentalno zdravlje ili mentalnu higijenu.
Koliko traje psihoterapija?
Psihoterapija može trajati od jedne do većeg broja seansi, što jako zavisi od specifičnosti problema zbog kojeg se osoba javlja i od vrste i škole psihoterapije. Postoje različite vrste psihoterapije -individualna terapija, grupna terapija, bračna itd. Takođe, mnogobrojne su i  psihoterapijske škole ili modaliteti.Neke psihoterapijske škole nude kraće tretmane do 12 seansi, a neke druge ,pak, mnogo više, preko 20, a često traju i više godina. Nekim osobama može biti dovoljna i jedna seansa da reše svoj problem, a nekima će trebati znatno više. U trajanju tretmana nema preciznih pravila i zavisi od dogovora između klijenta i terapeuta. Ono što je važno je da terapeut kreira plan tretmana posebno za svaku individuu.
Šta je to psihoterapija?
Postoje mnoge definicije.  Najjednostavnije rečeno , psihoterapija je lečenje psiholoških problema razgovorom. No, nije razgovor, sam po sebi, jedino lekovit. Ono što je od velikog značaja za izlečenje je psihoterapijski odnos, tj.odnos između terapeuta i klijenta.  Takođe,psihoterapija je proces koji stručno vodi psihoterapeut, tako da se razgovor u terapiji vrlo razlikuje od razgovora, recimo sa prijateljem. Sve navedeno čini psihoterapiju-razgovor, odnos, stručno vođenje i proces u službi izlečenja.

Koliko je psihoterapija efikasna?
Veliki broj istraživanja ukazuje da je psihoterapija efikasna. Ipak, efikasnost psihoterapije zavisi od više faktora. Jedan od najvažnijih faktora je da psihoterapeut i klijent uspostave dobar kontakt i radni savez. Šta to znači? Potrebno je da psihoterapeut i klijent odgovaraju jedno drugome da bi se moglo raditi na postizanju ugovorenog terapijskog cilja. Bitno je da se oboje slože oko terapijskog cilja. Nadalje, bitno je da terapeutov pristup odgovara klijentovom prezentovanom problemu. Takođe, važno je da klijent usvoji aktivan pristup u rešavanju svog problema. Koliko god da je terapeut vešt i iskusan, on nije mađioničar, niti je svemoguć. Ukoliko se klijent ne uključi u aktivno rešavanje svog problema, već pasivno očekuje od psihoterapeuta da nekom magijom učini da problem nestane, psihoterapijski rad neće biti uspešan.
Ovo su neka od najvažnijh pitanja koje ljudi postavljaju u vezi psihoterapije. Nadam se da će vam ovaj kratak tekst biti od koristi i da će vam pomoći da donesete odluku o tome da li ćete potražiti stručnu pomoć za rešavanje svojih psiholoških problema. Ima problema koje čovek može uspešno i sam da reši, ali ako vam u vezi vašeg problema nedostaju odgovarajuće informacije i načini kako da postignete željenu promenu, onda je psihoterapija dobra investicija za postizanje boljeg kvaliteta života. Otklanjanjem emocionalnih prepreka bićete u mogućnosti da živite autentičan i ispunjen život.
Budite slobodni da postavite pitanja i ostavite komentare.
Vama na usluzi,
Ana Milanović
TA Savetnik pod supervizijom TA Centra Srbije

Upravljanje brigama 4. deo - Beskorisna čuda

Bezbrižni se razlikuju od Zabrinutih u jednoj osnovnoj stvari - oni uživaju u procesu rešavanja problema. Bezbrižni na probleme gledaju kao na mogućnost da pokažu svoju dosetljivost,a ne kao nešto zbog čega moraju brinuti. Za njih su problemi uzbudljivi.
U ovom delu ćete naučiti kako da preuzmete kontrolu nad svojim beskorisnim brigama. Evo nekih tipičnih:
"Brinem se šta da spremim za svečanu večeru."
"Brinem se što mi se na stomaku skuplja salo i opuštaju mišići."
"Brinem se da nikada neću naći partnera,pošto ne izlazim dovoljno."
"Brine me da se nikome ne dopadam,pošto uvek kasnim."
Svako od ovih beskorisnih čuda može biti prava briga. Trebalo bi da naučite da kuvate, da upišete aerobik, da više izlazite, da prestanete da kasnite. Ali vi ne radite ono što vam brige kažu da treba, tako da su to beskorisna čuda. Možda verujete da ćete,ako budete sebe dovoljno proganjali i ako brigu učinite dovoljno strašnom,jednog dana uraditi šta god da je to što biste trebali uraditi,ali ,do sada,uprkos nedeljama i mesecima,pa čak i godinama neprekidne zabrinutosti,sve što ste time postigli jeste glavobolja. Pokazalo se da su za vas brige totalno bezvredne.
Osim što vam ne dozvoljavaju da budete srećni i zadaju vam glavobolju, ove brige su i dosadne. Koliko moze biti uzbudljivo da po stoti put brinete što vam se opuštaju mišići?
Do sada ste već shvatili da ste kao kreatori-tvorci svojih briga jedino vi odgovorni za njih. Možda vi jeste svesni toga, ali još uvek imate osećaj da kontrola nije u vašim rukama. Imate utisak da se te brige,kao male dosadne bube,prišunjaju kada ne gledate i prkose vašim naporima da ih se rešite jednom za svagda.
A sada,došlo je vreme da se pozabavite tim dosadnim brigama. Odaberite jednu brigu iz kategorije beskorisnih čuda. postavite sebi sledeća pitanja u vezi odabrane brige:
1. Koliko dugo se opterećujem s ovom brigom?
2. U toku protekle nedelje koliko sam često brinula zbog toga?
3. Da li je ta briga bila korisna, štetna ili ni jedno ni drugo?
Ljudi koji brinu o beskorisnim čudima ne koriste svoje brige kao stimulans da reše svoje probleme. Oni već dugo vremena sami sebe muče svojim brigama. Budući da spadaju u hronično zabrinute,potrebni su im specijalni metodi da bi se izlečili od svoje zabrinutosti.
Pre nego što pokušaju da prestanu brinuti,moraju naučiti da kontrolišu svoju zabrinutost. Da bi u tome uspeli treba da odgovore na jos dva važna pitanja pod naslovom:

 Novi raspored zabrinjavanja
1. U koje doba dana ćete brinuti?
2. Koliko ćete minuta brinuti tokom svakog termina.
Vaša odluka da budete zabrinuti odredjen broj minuta u odredjeno vreme stavlja vaš svesni um u poziciju kontrole vaše zavisnosti o brigama. Stavljanjem svog svesnog uma u poziciju kontrole, razbijate svoje nesvesne obrasce zabrinutosti,a da ne morate provesti mesece ili godine analizirajući ih.
Dok odredjujete novi raspored,bolje je da za termin odvojite više,a ne manje vremena nego predhodne nedelje,jer se moze desiti da se suviše jako i naglo opirete "nagonu" da brinete. Time što ćete u početku produžiti vreme učinićete da vam kasnije bude lakše da skratite to vreme,a zatim potpuno ukinete. Sami odlučite šta je za vas najbolje.
Većina ljudi smatra da je tri minuta više nego dovoljno za koncentrisano zabrinjavanje. Čak i ako ste izuzetak napravite raspored sa više kraćih termina.
Ako ne znate koliko često brinete o svom beskorisnom čudu,bilo bi zgodno da krenete da brojite svoje brige pre nego napravite raspored zabrinjavanja. Beležite ih barem tri uzastopna dana,pripremite blokčić i olovku za to. Svaki put kad počnete da brinete vi zabeležite u blokčić.
Evo jednog primera:
Brinem se što mi se na stomaku skuplja salo a mišići opuštaju.
                    * Novi raspored zabrinjavanja*
1. Kada? Pre svakog obroka i svaki put pre nego uzmem nešto da jedem. Ako ću već da brinem,to je najbolje vreme. Obično budem zabrinuta posle jela a to nije uopšte dobro.
2. Koliko dugo? Svaki put po jedan minut.

Sami odlučite kada i koliko dugo ćete brinuti.
Ako se pitate kako ćete naterati sebe da brinete tačno u odredjeno vreme,ima nekoliko načina. Najjednostavniji je da svaki put kad krenete da brinete potsetite sebe da ćete brinuti samo u vreme koje ste za to odredili. Drugi način je da neplanirane brige zamislite kao bube koje se šunjaju. Upotrebite zamišljeni sprej protiv buba da uništite sve brige koje vam se prikradu u pogrešno vreme.
Smislite neku mentalnu aktivnost koju možete primeniti kad god želite da izbacite brigu iz uma. Recitujte ili pevušite omiljenu pesmu,mislite o lepo provedenom godišnjem odmoru, zadajte sebi nekoliko matematičkih zadataka iz osnovne škole- saberite neke razlomke na primer.
 Spakujte svoje brige u staru torbu i veselo se smešite,smešite,smešite! :)

autor teksta: Ana Milanović
po Gulding radionici "Upravljanje brigama"

kontakt: https://www.facebook.com/pages/Minds-food/592560054183342

Upravljanje brigama III deo - Van mojih moći

Ako ste uradili prva dva dela zadatka i još uvek ste tu,spremni da nastavite sa radom, mogu vam reći BRAVO na pravom ste putu da se uspešno rešite svoje zabrinutosti. Takodje vam čestitam na odlučnosti i istrajnosti.
A, sada hajmo da se pozabavimo brigama iz kategorije "van mojih moći".
Evo nekoliko briga koje bi spadale u tu grupu:
"Možda če padati kiša na dan mog venčanja."
"Berza može doživeti krah."
"Moj sin suviše često menja poslove."
Zar ne bi bilo divno da ste Bog? Mogli biste da udesite da stvari idu kako vi želite,da se drugi ponašaju baš kako vi želite,da kiša pada,a sunce sija baš kada vama odgovara, da vaša ćerka bude uspešna u školi,da vaš brat prestane da pije,da vaš rodjak ozdravi, da prestanu ratovi,da ne bude više gladi u svetu,....i još koliko mnogo drugih stvari biste mogli udesiti po vašoj volji.
Zatim,kada ste savršeno sredili vreme i porodicu, te prekinuli ratove i patnje, mogli biste prestati da brinete o svemu što je van vaših moći.
Igrajte se idejom da ste apsolutni vladar apsolutno svega i zamišljajte najluđa moguća rešenja, sve dok vam ne dosadi. Zar nije zabavnije praviti se da rešavate nešto što je van vaših moći,nego brinuti o nečemu što ne možete rešiti?
Uzmite neku brigu sa vaše liste koja je u grupi briga van mojih moći. Mnoge brige iz ove kategorije proističu iz želje da menjamo druge ljude. Da li to važi i za vašu brigu? Ako je tako, onda postoje četiri istine koje vas mogu osloboditi:
1. Ja nisam odgovoran za osećanja drugih. 
Bez obzira što su vam kao maloj deci govorili "rastuzio si me","naljutio si me",ne mozete druge ljude naterati da osećaju,to je samo u njihovoj moći. Svako bira svoja osećanja,tj.bira šta će osećati u određenoj situaciji. Vaši postupci mogu postaviti scenu za druge da dožive neku emociju,ali ne birate vi koje će osećanje drugi doživeti. Naše emocije su u skladu sa načinom na koji pripisujemo značenje i važnost nekom dogadjaju.
2. Ja nisam odgovoran za misli drugih ljudi.
Ne možete naterati druge ljude da misle ono što bi vi želeli da misle. Ljudi su sami odgovorni za svoje misli. Možete da se svadjate,molite, ukažete na najjaču logiku,ali i dalje ne možete da kontrolišete šta će oni misliti.
3. Ja nisam odgovoran za ponašanje drugih ljudi.
Vi imate kontrolu nad onim što vaša deca rade,ali što su stariji,vaša kontrola je sve manja. Ne možete kontrolisati ponašanje drugih ljudi.
4. Pošto nisam odgovoran za osećanja,misli i postupke drugih ljudi,moja zabrinutost ih ne može naterati da se promeni.
Možete provesti ostatak života brinući za druge,ali to ih neće naterati da se promene. Svako drži moć za sopstvenu promenu u svojim rukama.
Druga grupa briga iz kategorije Van mojih moći zasniva se na prirodnim fenomenima koje biste želeli da promenite. Zamislite kako zatvarate svoju brigu u providan plastični mehur i stavite je na stolicu ispred sebe. Recite vašoj brizi u mehuru: " Ja hoću da se promeniš!" "Brinuću sve dok se ne promeni situacija kako meni odgovara." Vežbu dve stolice možete primeniti kad god osetite da ste se zaglavili sa brigom čije je rešenje van vaših moći. Neka vaši zamišljeni razgovori sa osobom ili scenom u mehuru budu kratki,jedna do dve rečenice.Prekinite posle par minuta bilo da ste uspeli da odustanete od brige ili ne. Nemojte se praviti da se druga osoba ili scena u mehuru promenila onako kako biste vi želeli. Da biste se oslobodili brige,morate se menjati vi.
Kad ste završili sa brigom o nekome ili nečemu što ne možete promeniti ili kontrolisati,zapamtite:
1. Ja sam odgovoran za svoja osećanja.
2. Ja sam odgovoran za svoje misli.
3. Ja sam odgovoran za svoje postupke.
4. Pošto sam odgovoran za sebe,mogu da prestanem da brinem.

Kada odustanete od brige za stvari koje su van vaših moći,vi menjate sebe. Takodje,oslobadjate svoju energiju za projekte i interesovanja u kojima mozete biti efikasni. Kada ste spremni, skinite teret briga sa svojih ramena i oslobodite ga se!

autor teksta: Ana Milanović
(po Gulding radionici "Upravljanje brigama")

Upravljanje brigama (II deo- Kreativna fikcija)

 U prvom delu ste se pozabavili svrstavanjem briga u tri grupe (male,srednje i velike)i u kategorije- kreativna fikcija, van mojih moći ili beskorisno čudo i nakon toga ste rešili problem u vezi vaše male brige. BRAVO!
 Sada možete preći na rad sa srednjim brigama.
Izaberite jednu brigu sa vaše liste srednjih briga i odgovorite na sledeća pitanja:
1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini?
2. Kolika je verovatnoća da se briga obistini ( na skali od 1 do 10)?
3 .Kada će se najverovatnije obistiniti?
4. Mogu li nešto uraditi da sprečim ostvarenje ove brige?
5. Šta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini?
6. Da li odlučujem da preduzmem nešto?
7. Ovo su koraci koje ću preduzeti.( zapišite koji su to koraci)
Zatim odgovorite na gde? zašto? kako? ko? Kada ste to uradili čestitajte sebi što ste odlučili da preduzmete akciju ka rešenju vašeg srednje ozbiljnog problema. Zamislite kako vam mnoštvo ljudi takodje čestita.
Isti postupak ponovite i sa velikom brigom koju ste odabrali sa vaše liste.
Što je vaša zabrinutost veća, to je važnije preduzeti efikasnije korake. Kada ste odabrali veliku brigu i odgovorili na pitanja,a zatim odlučili da preduzmete korake da sprečite ostvarenje brige, čestitajte sebi. U pitanju je velika briga i važno je što ste odlučili da učinite nešto, zato možete vašu odluku sopštiti prijateljima ili rodjacima.
Prvi deo zadatka je ovde završen. Da li ste uživali u onom što ste uradili? Nemojte sebe kritikovati zbog bilo čega što ste odlučili da uradite ili pak ne uradite. Na taj način podrivate svoje samopoštovanje i kreativnost, a mogli bi na taj način izazvati još veću zabrinutost.
Sledeće što ćete naučiti je kako da se zabavite kreativnim fikcijama i time započnete proces oslobadjanja od zabrinutosti.

     STVARANJE NOVE FIKCIJE

Šaliti se sa brigama,naročito sa onim koje se gotovo sigurno neće ostvariti,najbolji je način da se izleči "zavisnost od briga".
Ako imate više od jedne brige koju ste stavili u kategoriju "kreativna fikcija",odaberite jednu koju biste najviše voleli da izbrišete iz misli.
Kreativne fikcije su priče koje izmislite o neproživljenim vremenima i dogadjajima koji se nikad nisu vama desili. Vaše priče vas lišavaju dobrih osećanja i čine vas napetim,ljutim,tužnim ili uplašenim, umesto srećnim. Zar to nije zadivljujuća ljudska osobina- da se izmišljaju priče,a da se zatim zbog njih pati?
Prvi korak da prestanete da izmišljate priče kojima ćete sebe zabrinjavati jeste da eliminišete patnju iz svojih priča. Ono što će vam u tome pomoći je da budete opet kreativni ali u drugom smeru.;)
Odabrali ste jednu brigu,sada treba da je pretvorite u paradoksalnu priču. Ispričajte celu priču u vezi vaše brige,a zatim promenite kraj priče. Kreirajte sasvim drugačiji kraj,možete uvesti i vanzemaljce u vašu priču ili neka fantastična bića,možete zamisliti i komičan kraj,ili apsurdno tragičan kraj.
Uzeću jednu brigu da biste videli na primeru kako možete osmisliti novi kraj.
Briga- "Brinem da će moj petomesečni sin postati kriminalac kad poraste."
Kraj ove kreativne fikcije je da sin odrasta u kriminalca. No, hajmo da smislimo drugačiji kraj. ;)
Recimo, sin odrasta i spašava majku sa ruba zakona. Zamišljam majku koja je uspešan pljačkaš banki,u crnom odelu kao Modesty Blaise.U momentu kada majka probija šifru sefa sa dijamantima njen sin hrabro ulazi i kaže joj;"Draga,majko,preklinjem te,hajde sa mnom kući!"
Naravno da je ovo sada jedna zabavna priča, ako isključite svog kritičara u glavi,a uključite parodičara,možete se zabaviti sa svakom kreativnom fikcijom.
Ako vam smišljanje priče ide teško i nije vam zabavno, umesto toga možete zamisliti da u ruci držite knjigu na čijoj je naslovnoj strani vaša briga. Kada je otvorite, vidite stripove ili crteže koji ilustruju i parodiraju vašu brigu. Možete zamisliti i da je ta knjiga vrlo dosadna i da od nje nema nikakve koristi,na svakoj stranici piše isto- "brinem se da..." Možete ovakvu dosadnu knjigu baciti ili spaliti,ne želite da još neko pati zbog nje.
Drugi način da izadjete na kraj sa kreativnom fikcijom jeste da je pevate. Otpevajte svoju brigu koristeći melodiju svoje omiljene pesme. Ako ste ambiciozni pretvorite je u ariju.
Sledeći put kad prepoznate da brinete o nečemu što se vrlo verovatno neće desiti izmislite priču, ili strip ili otpevajte svoju brigu. Nemojte ismevati sebe,ali ismejte svoju brigu!

autor teksta: Ana Milanović
(po Gulding radionici "Upravljanje brigama)

kontakt: https://www.facebook.com/pages/Minds-food/592560054183342