Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za kratku vezu

Kada su u pitanju polne razlike u reproduktivnim strategijama, još jedno stereotipno uverenje kruži u narodu: „Muškarci su promiskuitetniji od žena“. Ipak, i muškarci i žene se upuštaju u neobavezujuće odnose. Prema evolucionoj perspektivi, adaptivne koristi od usputnog seksa bi bile veće za muškarce, a za žene postoje veći rizici. No, koliko je to i danas aktuelno u eri kontraceptivnih sredstava. Izgleda da i žene i muškarci, danas mogu da se upuštaju u neobavezujuće odnose, sa relativno podjednakim rizikom.

Adaptivne koristi od usputnih veza se razlikuju među polovima, tako da su se tokom evolucije formirali različiti psihološki mehanizmi za muškarce i žene, prema evolucionoj perspektivi.

Malo je verovatno da bi predačke žene u slobodi parenja imale za cilj sam seks, jer sperme je uvek bilo dovoljno, a pristup većoj količini sperme ne bi povećao njen reproduktivni uspeh, kaže evolucioni psiholog Bas (2014). 

Bas i Šmit (Buss & Schmitt, 1993) su u istraživanju o prolaznim i stalnim partnerima utvrdili da žene kod privremenih partnera više cene darežljivost, spremnost da na njih potroše velike pare i da nisu škrtice. Prema Basu, ključna korist od usputnog seksa za ženu leži u neposrednom pristupu resursima. Kratke veze omogućavaju ženama i da procene potencijalne muževe. U istraživanju Griling i Bas ( Greiling & Buss, 2000) su otkrili da se žene nekada odlučuju na preljubu kada žele da zamene trenutnog partnera ili olakšaju raskid. Po teoriji o jačim genima (Fisher, 1958) za nezvanični seks žene žele privlačne muškarce. U prilog ovoj hipotezi idu nalazi istraživanja Basa i Šmita (1993) u kome su  otkrili izuzetak od pravila da žene primenjuju strožije kriterijume za izbor partnera za dugoročne veze, naime, u kontekstu usputnih veza, žene su mnogo zahtevnije u pogledu fizičkog izgleda i privlačnosti partnera.  

Ono što žene žele od svojih privremenih partnera vrlo je slično onome što žele i od svojih muževa. Za oba tipa veza žene žele nekog osećajnog, romantičnog, punog razumevanja, uzbudljivog, stabilnog, zdravog, duhovitog, darežljivog i dobrog fizičkog izgleda (Bas, 2014).

Za predačke muškarce osnovna korist od usputnog seksa je bila direktno povećanje broja potomaka, tako da su se muškarci suočili sa adaptivnim problemom obezbeđivanja seksualnog pristupa što većem broju žena, kaže Bas (2014). Rešenje ovog problema nudi strast koja ima funkciju motivacije za seksualni odnos, tako da su muškarci razvili jaku želju za osvajanjem velikog broja žena (Symons, 1979). Istraživanje na američkim studentima je pokazalo da muškarci žele više seksualnih partnera od žena, za sve periode u rasponu od mesec dana pa do kraja života. Do kraja života muškarci bi u proseku želeli 18 partnerki, a žene samo 4 ili 5 partnera (Buss & Schmitt, 1993).

Tendencija da se muškarci svaki put, na pojavu nove žene, ponovo uzbude, daje im podstrek za seksualno prilaženje mnogim ženama. ova tendencija je nazvana Kulidžov efekat i široko je rasprostranjena i višestruko dokazivana odlika sisara (Bermant, 1976). Više američkih studija ukazuje na polne razlike u pojavi i učestalosti vanbračnih afera, i da muškarci imaju češće afere i sa više partnerki u proseku, u odnosu na različita istraživanja oko 45%, dok žene, u proseku oko 22% (Kinsey, Pomeroy & Martin, 1953; Hunt, 1974; Thompson, 1983; Lawson, 1988).

Još jedno psihološko rešenje za dolaženje do većeg broja žena, za muškarce sastoji se u spuštanju kriterijuma u prihvatljivosti partnera. U kontekstu kratkoročnih veza muškarci imaju niže kriterijume za veliki broj karakteristika kao što su obrazovanost, poštenje, velikodušnost, nezavisnost, intelekt, lojalnost, druželjubivost, zdravlje, emocionalna stabilnost i druge (Bas, 2014).

Takođe, muškarci za kratke veze traže seksualno iskusnije žene, za razliku od preferenci za dugoročne veze gde više cene nevinost. Muškarci za usputni seks ne vole stidljive i konzervativne žene sa slabim nagonom.

U potrazi za privremenom partnerkom, muškarci potrebu za vezivanjem kod potencijane partnerke ne vide kao poželjnu osobinu (Buss & Schmitt, 1993). Takođe, za usputnu vezu, muškarcima ne smeta bračni status potencijalne partnerke.

U istraživanju na domaćoj populaciji, ispitivane su preference 265 studenata, kako za dugoročne, tako i za kratkoročne veze (Milanović, 2018). Žene u domaćem uzorku su kao najvažniju karakteristiku potencijalnog partnera za kratkoročnu vezu ocenile uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost, inteligencija i dobar fizički izgled. Muškarci u ovom uzorku su kao najznačajniju karakteristiku ocenili uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, dobar fizički izgled, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost i urednost.

Statističkom analizom razlika između dve nezavisne grupe utvrđene su statistički značajne polne razlike u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Muškarci i žene se najviše razlikuju u preferencijama kod sledećih karakteristika: uzajamna privlačnost, inteligencija, visoko obrazovanje, ambicioznost i marljivost, pouzdanost i finansijska perspektivnost. Kao i kod dugoročnih veza, sve karakteristike žene više vrednuju od muškaraca, osim nevinosti, dobrog fizičkog izgleda i želi porodicu i decu. Žene su selektivnije od muškaraca i pri izboru partnera za kratke veze.

Rezultati domaćeg istraživanja ukazuju da se muškarci i žene ne razlikuju mnogo u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Ipak, ima i razlika koje su delom konzistentne sa evolucionom hipotezom o polnim razlikama u reproduktivnim strategijama. Muškarcima je nešto važniji fizički izgled nego žanama, a ženama su resursi potencijalnog partnera važniji nego muškarcima. Bitno je istaći da je uzajamna privlačnost najvažnija i muškarcima i ženama, i da je fizički izgled za oba pola vrlo bitan pri izboru partnera za neobavezujuće odnose.

Kada je reč o uzajamnoj privlačnosti, to nije karakteristika koja zavisi od jedne osobe već je to odnos uzajamnosti. Koliko je uzajamna privlačnost važna za sparivanje polova, ukazuje i  kroskulturalno istraživanje u 37 zemalja sveta (Buss, 1989), gde je uzajamna privlačnost  na prvom mestu po važnosti kod oba pola. O kakvoj se privlačnosti radi? Da li je to samo fizička privlačnost ili je i psihološke prirode? Koji psihološki procesi stoje iza privlačnosti? Da li je privlačnost univerzalni mehanizam koji pomaže da dođe do sparivanja među polovima? Ova i mnoga druga pitanja iziskuju  dalja i dublja istraživanja mehanizama koji učestvuju u sparivanju među polovima.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik