Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za kratku vezu

Kada su u pitanju polne razlike u reproduktivnim strategijama, još jedno stereotipno uverenje kruži u narodu: „Muškarci su promiskuitetniji od žena“. Ipak, i muškarci i žene se upuštaju u neobavezujuće odnose. Prema evolucionoj perspektivi, adaptivne koristi od usputnog seksa bi bile veće za muškarce, a za žene postoje veći rizici. No, koliko je to i danas aktuelno u eri kontraceptivnih sredstava. Izgleda da i žene i muškarci, danas mogu da se upuštaju u neobavezujuće odnose, sa relativno podjednakim rizikom.

Adaptivne koristi od usputnih veza se razlikuju među polovima, tako da su se tokom evolucije formirali različiti psihološki mehanizmi za muškarce i žene, prema evolucionoj perspektivi.

Malo je verovatno da bi predačke žene u slobodi parenja imale za cilj sam seks, jer sperme je uvek bilo dovoljno, a pristup većoj količini sperme ne bi povećao njen reproduktivni uspeh, kaže evolucioni psiholog Bas (2014). 

Bas i Šmit (Buss & Schmitt, 1993) su u istraživanju o prolaznim i stalnim partnerima utvrdili da žene kod privremenih partnera više cene darežljivost, spremnost da na njih potroše velike pare i da nisu škrtice. Prema Basu, ključna korist od usputnog seksa za ženu leži u neposrednom pristupu resursima. Kratke veze omogućavaju ženama i da procene potencijalne muževe. U istraživanju Griling i Bas ( Greiling & Buss, 2000) su otkrili da se žene nekada odlučuju na preljubu kada žele da zamene trenutnog partnera ili olakšaju raskid. Po teoriji o jačim genima (Fisher, 1958) za nezvanični seks žene žele privlačne muškarce. U prilog ovoj hipotezi idu nalazi istraživanja Basa i Šmita (1993) u kome su  otkrili izuzetak od pravila da žene primenjuju strožije kriterijume za izbor partnera za dugoročne veze, naime, u kontekstu usputnih veza, žene su mnogo zahtevnije u pogledu fizičkog izgleda i privlačnosti partnera.  

Ono što žene žele od svojih privremenih partnera vrlo je slično onome što žele i od svojih muževa. Za oba tipa veza žene žele nekog osećajnog, romantičnog, punog razumevanja, uzbudljivog, stabilnog, zdravog, duhovitog, darežljivog i dobrog fizičkog izgleda (Bas, 2014).

Za predačke muškarce osnovna korist od usputnog seksa je bila direktno povećanje broja potomaka, tako da su se muškarci suočili sa adaptivnim problemom obezbeđivanja seksualnog pristupa što većem broju žena, kaže Bas (2014). Rešenje ovog problema nudi strast koja ima funkciju motivacije za seksualni odnos, tako da su muškarci razvili jaku želju za osvajanjem velikog broja žena (Symons, 1979). Istraživanje na američkim studentima je pokazalo da muškarci žele više seksualnih partnera od žena, za sve periode u rasponu od mesec dana pa do kraja života. Do kraja života muškarci bi u proseku želeli 18 partnerki, a žene samo 4 ili 5 partnera (Buss & Schmitt, 1993).

Tendencija da se muškarci svaki put, na pojavu nove žene, ponovo uzbude, daje im podstrek za seksualno prilaženje mnogim ženama. ova tendencija je nazvana Kulidžov efekat i široko je rasprostranjena i višestruko dokazivana odlika sisara (Bermant, 1976). Više američkih studija ukazuje na polne razlike u pojavi i učestalosti vanbračnih afera, i da muškarci imaju češće afere i sa više partnerki u proseku, u odnosu na različita istraživanja oko 45%, dok žene, u proseku oko 22% (Kinsey, Pomeroy & Martin, 1953; Hunt, 1974; Thompson, 1983; Lawson, 1988).

Još jedno psihološko rešenje za dolaženje do većeg broja žena, za muškarce sastoji se u spuštanju kriterijuma u prihvatljivosti partnera. U kontekstu kratkoročnih veza muškarci imaju niže kriterijume za veliki broj karakteristika kao što su obrazovanost, poštenje, velikodušnost, nezavisnost, intelekt, lojalnost, druželjubivost, zdravlje, emocionalna stabilnost i druge (Bas, 2014).

Takođe, muškarci za kratke veze traže seksualno iskusnije žene, za razliku od preferenci za dugoročne veze gde više cene nevinost. Muškarci za usputni seks ne vole stidljive i konzervativne žene sa slabim nagonom.

U potrazi za privremenom partnerkom, muškarci potrebu za vezivanjem kod potencijane partnerke ne vide kao poželjnu osobinu (Buss & Schmitt, 1993). Takođe, za usputnu vezu, muškarcima ne smeta bračni status potencijalne partnerke.

U istraživanju na domaćoj populaciji, ispitivane su preference 265 studenata, kako za dugoročne, tako i za kratkoročne veze (Milanović, 2018). Žene u domaćem uzorku su kao najvažniju karakteristiku potencijalnog partnera za kratkoročnu vezu ocenile uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost, inteligencija i dobar fizički izgled. Muškarci u ovom uzorku su kao najznačajniju karakteristiku ocenili uzajamnu privlačnost, zatim slede po važnosti, dobar fizički izgled, opuštenost, druželjubivost, uzbudljiva ličnost i urednost.

Statističkom analizom razlika između dve nezavisne grupe utvrđene su statistički značajne polne razlike u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Muškarci i žene se najviše razlikuju u preferencijama kod sledećih karakteristika: uzajamna privlačnost, inteligencija, visoko obrazovanje, ambicioznost i marljivost, pouzdanost i finansijska perspektivnost. Kao i kod dugoročnih veza, sve karakteristike žene više vrednuju od muškaraca, osim nevinosti, dobrog fizičkog izgleda i želi porodicu i decu. Žene su selektivnije od muškaraca i pri izboru partnera za kratke veze.

Rezultati domaćeg istraživanja ukazuju da se muškarci i žene ne razlikuju mnogo u preferencama za izbor partnera za kratke veze. Ipak, ima i razlika koje su delom konzistentne sa evolucionom hipotezom o polnim razlikama u reproduktivnim strategijama. Muškarcima je nešto važniji fizički izgled nego žanama, a ženama su resursi potencijalnog partnera važniji nego muškarcima. Bitno je istaći da je uzajamna privlačnost najvažnija i muškarcima i ženama, i da je fizički izgled za oba pola vrlo bitan pri izboru partnera za neobavezujuće odnose.

Kada je reč o uzajamnoj privlačnosti, to nije karakteristika koja zavisi od jedne osobe već je to odnos uzajamnosti. Koliko je uzajamna privlačnost važna za sparivanje polova, ukazuje i  kroskulturalno istraživanje u 37 zemalja sveta (Buss, 1989), gde je uzajamna privlačnost  na prvom mestu po važnosti kod oba pola. O kakvoj se privlačnosti radi? Da li je to samo fizička privlačnost ili je i psihološke prirode? Koji psihološki procesi stoje iza privlačnosti? Da li je privlačnost univerzalni mehanizam koji pomaže da dođe do sparivanja među polovima? Ova i mnoga druga pitanja iziskuju  dalja i dublja istraživanja mehanizama koji učestvuju u sparivanju među polovima.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik

Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za dugoročne veze

Šta žele žene, a šta muškarci pri izboru partnera za ljubavne veze

Rezlike između polova su čest predmet stereotipnih zaključivanja o tome kakvi su muškarci, a kakve su žene. Kada su u pitanju ljubavni odnosi, muškarcima i ženama se pripisuju različite sklonosti, pa se kaže da su žene izbirljive, a muškarci nestalni, zatim  žene su zahtevne, a muškarcima je samo izgled važan. Koliko i da li se žene i muškarci razlikuju u preferencama za izbor partnera za dugoročne veze, ispitivao je evolucioni psiholog Bas (Buss i sar.,1989) u velikom kroskulturalnom istraživanju.

Nakon ovog istraživanja usledila su i mnoga druga, a rezultate su Bas i Šmit (Buss & Schmitt, 1993) sumirali u teoriju o reproduktivnim strategijama. Prema toj teoriji, žene i muškarci imaju različite reproduktivne strategije, u onoj meri u kojoj su se tokom evolucije susretali sa različitim adaptivnim problemima. Različiti adaptivni problemi su usko povezani sa biološkom osnovom ljudi, tj.biološkim razlikama između polova. Žene su te koje imaju vrlo ograničen broj jajnih ćelija tokom života i zadužene su za nošenje ploda tokom trudnoće, kao i za odgajanje deteta u prvim godinama života (dojenje). Sa druge strane, muškarci proizvode milione spermatozoida (12 miliona na sat) i da bi ostvarili reprodukciju potrebno je samo da oplode ženu. Ipak, ljudski potomci zahtevaju mnogo nege i dugotrajan odgoj dok ne postanu sposobni za samostalan život. Za pravilan razvoj deteta u odraslu osobu potrebno je puno roditeljskog ulaganja, a za žene je, u odnosu na muškarce, to mnogo duži i zahtevniji posao (Trivers, 1972).

Na osnovu ovih premisa, teorija o reproduktivnim strategijama predviđa određene polne razlike pri odabiru partnera za dugoročne veze. Tako, ženama je, u odnosu na muškarce važnije da potencijalni partner pokazuje znake posvećenosti i obavezivanja, da ima dovoljno resursa i da želi da ih kontinuirano ulaže u izabranicu i potomstvo. Ženama je bitno i da je muškarac zdrav, emocionalno stabilan i inteligetan. Za razliku od žena, muškarcima je važnije da li je žena zdrava i plodna i da li će biti verna, jer se muškarci tokom evolucije, iznova susreću sa problemom sigurnosti očinstva, a ove karakteristike muškarci ocenjuju na osnovu fizičkog izgleda žene i nevinosti odnosno predbračnog seksualnog iskustva žene.

U domaćem istraživanju (Milanović, 2018), na studentskoj populaciji, ispitivane su polne razlike u preferncama za izbor parnera za dugoročne i kratkoročne veze. Korišćen je prilagođen Basov upitnik prefernici za izbor parner (1989). Naime, 265 studenata sa nekoliko fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, procenjivalo je 26 karakteristika prema tome koliko im je svaka važna na skali od 1 do 5, pri izboru partnera za duge i kratke veze.

Rezultati istraživanja su u većoj meri konzistentni sa nalazima ranijih Basovih istraživanja. Najuočljivije je da se muškarci i žene ne razlikuju mnogo u preferencama za izbor partnera za duge veze, a nađene razlike idu u prilog evolucionoj teoriji. Na rang listi po važnosti, u prvih šest pozicija su sledeće karakteristike koje su ženske ispitanice najviše vrednovale: pouzdanost, iskrenost, uzajamna privlačnost, emocionalna stabilnost i zrelost, brižnost i razumevanje i na šestom mestu je inteligencija. Muški ispitanici su najviše vrednovali sledeće karakteristike: iskrenost, uzajamna privlačnost, pouzdanost, emocionalna stabilnost i zrelost, druželjubivost i inteligencija je na šestom mestu po važnosti. Kao što se da primetiti, žene i muškarci se vrlo malo razlikuju u tome šta im je važno da izabranik/ca poseduje od karakteristika. Žene su više vrednovale sve karakteristike u odnosu na muškarce, osim karktristika dobar fizički izgled i nevinost, koje su važnije muškarcima.

Rezultati statističke analize koja određuje razlike između dve grupe, su pokazali da se muškarci i žene statistički značajno, najviše razlikuju u preferencama za sledeće karakteristike: dobro zarađuje, finansijska perspektivnost, sklonost udovoljavanju, emocionalna stabilnost i zrelost i brižnost i razumevanje. Sve navedene karakteristike su važnije ženama, u odnosu na muškarce. Jedina statistički značajna razlika koja ide u korist muškaraca, jer su tu karakteristiku muškarci više vrednovali od žena, je nevinost. Za karakteristiku dobar fizički izgled nije nađena statistički značajna razlika između muškaraca i žena.

Na osnovu rezultata domaćeg istraživanja uočeno je prilično slaganje sa evolucionom teorijom. Žene jesu izbirljivije od muškaraca, jer su suočene sa mnogo većim ulaganjem u potomstvo i većom štetom ako odaberu pogrešnog muškarca za partnera. Ženama su resursi i spremnost muškarca da ulaže svoje resurse u ženu i potomstvo važniji nego muškarcima. Sa druge strane, muškarci više od žena vrednuju dobar fizički izgled i nevinost partnerke, jer im je važno da žena bude reproduktivno sposobna i da budu sigurni u očinstvo. Israživanja su pokazala da žene više od muškaraca reaguju na emocionalno neverstvo partnera, a muškarci na seksualno neverstvo parnerki (Bas, 2014). Žene se više plaše da se njihov parner ne veže emocionalno za drugu ženu i napusti ulaganje u nju i potomstvo, a muškarci se plaše da ne odgajaju tuđu decu kao svoju, ne znajući za to. Zato i muškarci i žene visoko cene iskrenost, pouzdanost i emocionalnu stabilnost partnera, mada iz različitih razloga. Kako i domaće istraživanje pokazuje, iskrenost je na prvom mestu muškarcima po važnosti, a ženama na drugom, dok je pouzdanost ženama na prvom, a muškarcima na trećem mestu, a emocionalna stabilnost je na četvrtom mestu i za muškarce i za žene po važnosti. Rezultati ukazuju da razlike između polova nisu velike i u većini karakteristika se sagledava sličnost u vrednovanju između muškaraca i žena. Ipak, evidentna je veća selektivnost žena u odnosu na muškarce. Žene jesu izbirljivije kao što rašireno uverenje ukazuje, a istraživanja potvrđuju.

U sledećem tekstu ćemo se pozabaviti polnim razlikama u preferncama za izbor partnera za kratkoročne veze.

Ana Milanović, psiholog i TA savetnik